Svoj san Čađa je podelio sa najboljim prijateljem Milanom Vukovićem, i nakon određenih priprema i sakupljanja raznoraznih starina, angažovali su arhitektu Dragana Maletića i posao je započeo. Za nešto više od godinu dana, naime početkom 2005. god., etno restoran “Čardak ”ugostio je svoje prve goste.

U restoranu nema žive muzike. Međutim, nekoliko puta na insistiranje gostiju, svirali su određeni orkestri, ali koncepcija restorana zasniva se na odabranoj , kvalitetnoj muzici s razglasa. U kreiranju svakodnevnog muzičkog ugođaja, vrsni poznavaoci imaju na raspolaganju kolekciju od 2000 CD-ova stare narodne, starogradske i muzike tamburaša koja se može čuti dovoljno glasno a da pri tom ne ometa i ne smeta razgovoru i razmeni misli.

“Čardak” ima 200 mesta, raspoređenih unutra i
napolju.

“Čardak” ima 200 mesta, raspoređenih unutra i napolju. Unutra, pored velikog šanka, postavljenog nešto niže radi bolje komunikacije sa gostima, na gredama ispod krovnih rogova postavljeno je nekoliko separea u kojima toplinu i ugodnost upotpunjuju stare šarenice i vezene zidne draperije.

Napolju iznad velike verande popločane starim opekama, nalaze se zasvođene terase sa stubovima, odakle se pruža divan pogled na vodenicu postavljenu nad jezercetom, smeštenim između ograde od prošća i verande.
- Mogli smo da postavimo još stolova, ali smo želeli da se gosti osećaju opuštenije i da prostor “diše” - kaže Milan.

Stolovi i stolice su drveni, ali različiti i vešto uklopljeni, zidovi namerno neravni, a na njima mnoštvo starog pokućstva i kredenaca, u kojima stoji posuđe i escajg. Dekor nekih uglova čine i stari radio-aparati, lampaši. Tanjiri su keramički, kao i posudice za biber i so, držače za salvete.
Stara polustaklena vrata sa šarenom zavesom odvajaju toalet od sale, dok se u muški i ženski toalet ulazi kroz stara vrata, koja zbog autentičnosti pomalo škripe. Ipak, higijena i sanitarije su odlične.

Ispred kapije dvorišta nalazi se parking za oko 20 vozila, a gosti svakog trenutka mogu da vide svog ljubimca na točkovima.